Низ маћеху, низ Сену

Борис Борисович Божњев (1898–1969) био је један од најоригиналнијих песника руске дијаспоре, представник млађе генерације првог таласа емиграције и идеолошки наследник француских „проклетих песника“ и руских филозофских лиричара. Божњев се такође интересовао за музику и цртање, а бавио се и самиздатским издаваштвом. Био је пријатељ са француским авангардним уметницима и руским социјалистичким емигрантима.
Ово издање обухвата одабрана дела из ауторовог песничког врхунца — дела написана двадесетих година 20. века у Паризу. Уроњени у напету друштвену атмосферу модерног доба, Божњев и његов лирски протагониста заражени су грозницом градске вреве. Доживљавајући кризу свести, они у потпуности доживљавају полифонијску суштину погледа на свет.
Неке песме и циклуси су први пут објављени из аутографа у Одељењу за рукописе Института за светску књижевност А. М. Горког.