Болест као метафора

„Болест као метафора“ (1978) је есеј Сузан Зонтаг у којем покушава да демистификује рак разоткривањем митова и метафора које окружују болест. Тема дела није физички бол сам по себи, већ употреба болести као фигуративног израза. Зонтаг тврди да рак није ни клетва ни казна, већ једноставно болест (која се може излечити). Десет година касније, са избијањем нове стигматизоване болести препуне мистификација и казнених метафора, појавио се наставак „Болести“, „СИДА и њене метафоре“ (1989), есеј који проширује обим студије на пандемију СИДЕ. Ова књига представља оба дела, у којима Зонтаг показује да „болест није метафора и да је најискренији приступ болести, као и нај'здравији' начин болести, покушај потпуног напуштања метафоричког размишљања“.