Бог притиска дугмад

Антиутопија (а пред вама, читаоче, је типичан представник овог жанра популарног у 20. веку) је дело фикције које описује свет фантазије у коме преовладавају негативни трендови развоја. То не спречава аутора да каже да је његова фикција „писана из живота“. Јер ће читаоци лако препознати себе у заљубљеницима Кирочки и Жењи, сигурно ће се сетити бескрајних телевизијских емисија које људима замењују стварни живот, вратиће у своје сећање имена и лица лудих диктатора који су себе замишљали као богове и чудотворце. Нема и никада неће бити већег чуда на свету од блискости сродних душа, среће разумевања и вере у несебичну љубав – аутор је успео да пренесе ову важну идеју читаоцу, иако јунаци романа морају да прођу кроз кругове правог пакла ради таквог разумевања. Крај романа је отворен, али је отворен ка будућности, у којој нада тиња.