Захвалност

Радим са речима и са тишином. Са неизреченим. Са тајнама, жаљењем, стидом. Са неповратним, са нестајућим, са сећањима. Радим са болом од јуче и болом од данас. Са открићима. И са страхом од смрти. Све је то део моје професије. Али ако постоји нешто у мом раду што ме и даље изненађује, чак и задивљује, нешто што ми чак и данас, после више од десет година праксе, понекад одузима дах, то је несумњиво дуготрајност бола доживљеног у детињству. Пецкање ране која не зараста током многих година. Горчина огорчености која се не брише из сећања. Логопед Џером покушава да помогне старијој госпођи по имену Миша, која из дана у дан губи речи. Али Миши не даје мира још једна ствар: никада није захвалила брачном пару који ју је спасао током Другог светског рата. Чак ни не зна њихова презимена, али тражи од своје штићенице Мари да да оглас у новинама. Да ли постоји шанса да ће Миша ипак успети да пронађе те људе и изрази им своју захвалност? И хоће ли она имати довољно речи за ово?