Бицевски манијак. Шахиста са чекићем.

Прича о немилосрдном манијаку који је убијао само да би поља шаховске табле испунио жртвама. Аутор открива мотиве убице, Александра Пичушкина. Показује како је корак по корак проблематични тинејџер израстао у чудовиште. Како су на њега утицали мајка, очух, пријатељи и популарна култура. Не само Пичушкинове смртоносне идеје, већ и понашање његових жртава делују застрашујуће и чудно. „Није никога силовао, никада није узео ништа вредно, сматрао је то одвратним и ниским. Једноставно је убијао. Волео је да осети своју моћ у тренутку када је живот особе био у његовој власти.“ Истражитељ Андреј Супруненко Људи су нестајали у Бицевској шуми. Панично захваћене гласине шириле су се Русијом. Форензичари су хватали имитаторе, а Александар Пичушкин је наставио да допуњава своју „шаховску колекцију“... „Играо сам са њима. Одлично сам знао где су патроле и увек сам мирно пролазио поред њих. Нису радили ништа корисно, и нису могли да ме зауставе, колико год се трудили. Само су ме насмејавали и подизали ми самопоштовање. Сви су били на ивици због Бицевског манијака, али су ме поздравили, и нико није одбио да попије пиће.“ Александар Пичушкин Шта је помогло да се ухвати убица? Његове грешке? Или исправан прорачун истражитеља? Можда је бити ухваћен и постати познат целом свету био страшни план психопате и садисте!? Одговори на ова и многа друга питања чуће се први пут у овој књизи.