Безгрешна сладострасност говора

Надежда Николајевна Бромлеј позната је пре свега као редитељка и драматуршкиња, иако је свој књижевни деби као песникиња блиска петербуршким футуристима остварила још у десетим годинама 20. века. На прелазу из двадесетих у тридесете године 20. века почела је да експериментише са прозом, али су ти експерименти прво били осуђени од стране критичара, а затим потпуно заборављени. Међутим, како сматра Елена Д. Толстаја, то је незаслужено: оштро око и оштро ухо, експресиван језик и брутална духовитост омогућавају нам да Надежду Бромлеј сматрамо озбиљном прозном списатељицом. Њене дивне фантастичне и историјске кратке приче увек се дотичу револуција - било да је то Француска револуција, побуна стихија или устанак анђела. Слободан дух којим Бромлијева проза дише делимично је разлог за тако тежак пријем, али управо то чини повратак њеним заборављеним делима толико актуелним. Монографија Елене Толстаје о делу Н. Н. Бромлија заузима први део књиге, док други обухвата ауторине чланке посвећене другим светлим јунацима епохе, од Марка Шагала и Јевгенија Вахтангова до Максимилијана Волошина и Владимира Набокова. Елена Д. Толстаја је књижевна научница, књижевница, професорка на Универзитету у Јерусалиму, ауторка монографија о Антону Чехову и Алексеју Толстоју, као и серије чланака о Андреју Платонову.