Демони

„Демони“ (1871–1872) су вероватно најпророчкији роман Достојевског. Првобитно замишљен као изразито политичко дело засновано на пишчевим утисцима о „суђењу Нечајевском“: групи револуционара је суђено за убиство студента који је одлучио да напусти њихов круг, роман је далеко прерастао једноставно дело на „тему дана“. Права драма се одвија пред очима читалаца: у центру приче је група нихилиста предвођена Петром Верховенским, који планирају да подигну немире широм Русије. Главни лик романа, Николај Ставрогин, има своју тајну, свој страшни грех и своју велику несрећу – потпуно је сломљен, а живот га више не занима. Догађаји у роману пројуре поред читаоца попут вихора, заплете се у неки монструозни сплет и на крају се решавају трагедијом. Садашњост у Достојевском роману је уско повезана са прошлошћу: он види порекло нихилистичких расположења деце у њиховим идеалистичким очевима, који апсолутно ништа не знају о Русији. Али јединственост „Демона“ је и у томе што, користећи ове ликове као пример, Достојевски слика целу Русију, опседнуту демонима – јуче, данас, сутра нас прогања лудило.