„Неми таоци“ и друге приче

Амерички писац и сценариста Пол Галико (1897–1976), аутор романа „Томасина“ и „Госпођа Харис иде у Париз“, стекао је име у спортском новинарству, служио је у морнарици током Првог светског рата и био је ратни дописник током Другог светског рата. Путовао је светом, био је четири пута ожењен, волео је риболов, мачевање и животиње – код куће је имао двадесет три мачке и једну немачку догу. Али највише од свега, волео је да измишља приче.

Године 1941, Галико је објавио „Белу гуску“, кратку причу о пријатељству између недруштвеног уметника који живи у напуштеном светионику и девојке из рибарског села која се појављује на његовом прагу са рањеном птицом у рукама. Ову причу о љубави и рату, која је заслужила Хемингвејеве похвале и променила живот свог аутора, пратила је „Верна“, трагична прича о младој глумици која се неузвраћено заљубљује у сцену; „Пахуљица“, филозофска парабола о потрази за смислом живота; „Неми таоци“, мрачна гротеска Хладног рата о двојици немилосрдних убица у бекству... Ове и друге варљиво једноставне, тужне и смешне приче Пола Галика о борби доброте и човечности против околне таме и очаја објављене су у овој збирци, у преводу Олега Дормана и илустрацијама Романа Рудницког.

Збирка садржи следеће приче: „Бела гуска“, „Верна“, „Страшна тајна господина Бонвала“, „Шешир“, „Чудесна лутка“, „Неми таоци“, „Пахуљица“.