Басне

Жан де Ла Фонтен, изузетан сатиричар и слободни мислилац, био је најбољи баснописац Новог доба. Позајмљујући заплете од Езопа и других античких аутора, као и од источних мудраца, он ствара бизарну менажерију која персонификује француско друштво времена Луја XIV. Око крунисаног Лава, свирепа и заљубљена, гомила ласкавих и сервилних дворјана, животињских вазала ласка, додворава се, сплеткари, свађа за топло место на двору. „Престаните да се међусобно уништавате, господо!“, позива их песник. У то време, Библија и Ла Фонтенове басне биле су обавезне у дому сваког француског сељака; у Француској 21. века, људи се са великим баснописцем упознају још из школе. Није случајно што је добио надимак Француски Хомер, а његове басне „Врана и лисица“ и „Вилин коњиц и мрав“ и многе друге зна напамет скоро сваки Француз.