Басне

Младог Крилова је покровитељски подржао сам Гаврила Романович Державин. Крилов, који је у то време почео као драматург, био је разочаран када је видео његове драме на сцени и почео је да издаје сатирични часопис „Пошта духова“. Исмевао је апсурдност устаљених правила живота и био је огорчен због неморала моћника. Али часопис је затворен због свог радикализма. Криловљеве прве басне појавиле су се много касније, али је његова прва књига басни учинила његово име веома познатим. Иван Крилов, јунак бројних шала и легенди, надимак „Деда Крилов“, стопио се са својим баснама у главама својих савременика. Василиј Жуковски је сматрао његове басне „песничким лекцијама мудрости“. Заиста, Криловљеви стихови су буквално постали пословице и крилате фразе пред нашим очима. Александар Пушкин је назвао Ивана Крилова „истинским националним песником“.