Барбос, Матилда и лисица

Некада давно, пас по имену Барбос и мачка по имену Матилда живели су на фарми. Пас је сањао о удобној, топлој кућици за псе где би могао да легне и грицка кост. А мачка је сањала о малим вратима за мачке како би могла да обавља своје важне послове кад год пожели. Власник је обећао да ће им остварити снове ако му помогну да се реши лисице која је почела да краде кокошке ноћу. Барбос је био сигуран да ће се брзо обрачунати са лисицом, а у мислима се већ намештао у своју нову кућицу. Али, како се испоставило, лисица је била лукава. Већ прве ноћи је преварила вредног Барбоса и украла још једну кокошку. Барбос, видевши да се не сналази, узео је свињу за помоћника, затим овцу - али су им и кокошке недостајале. Када је постало јасно да је Барбосов тим претрпео фијаско, мачка Матилда је преузела ствар. Међутим, није ни помислила да се упусти у отворену борбу са лисицом. Матилда је била пословна особа, па је отишла и склопила договор са мишевима са тавана, рекавши им: „Учините да лисица престане да краде господареве пилиће, и никада вас више нећу додирнути.“ Понуда је била профитабилна, а мишеви су смислили лукав начин да уплаше лисицу од кокошињца. Матилда је добила похвале од власника и жељена мачја вратанца. Али није заборавила на јадног Барбоса и наговорила је власника да испуни и његову жељу, јер је пас, иако се није снашао са лисицом, иначе био веома предан и марљив помоћник. Ову причу о домишљатости, поносу и великодушности измислила је француска књижевница Шантал де Марол. Она је већ написала више од стотину дела за децу, у којима спаја традиције народних бајки са модерним звуком. Књигу је илустровао познати немачки уметник Аксел Шефлер, познат широм света по својим причама о Груфалу.