Баба Јага

Код куће је било тихо, усамљеност је била пријатнија него икад. Нисам желео да спавам и нисам желео да гледам ТВ, одлучио сам да направим кафу. Волим мирис млевене кафе, кућа је испуњена енергијом, предосећај нечег магичног. Предосећај магије је добар слоган за рекламну кампању, помислио сам са осмехом. Кафа је била спремна, желео сам да је попијем на балкону. Ноћ је била топла, излазећи на балкон, не стигавши да се пресвучем, пио сам кафу у оделу и кравати. Како је лепо ноћу. Као да чујеш себе у тишини ноћи. Боје су светлије, осећања су огољена, као да спаваш и сањаш. Само ти не спаваш, чујеш и можеш да разазнаш шта чујеш. - Како желим да те видим. Такси се зауставио на путу, лепа девојка је изашла и кренула ка кући. Таксиста се не жури да оде, диви се лепотичином ходу. - Неко ће имати среће вечерас, - поново кажем.