Аутор и јунак у лавиринту идеја

Име Андреја Аствацатурова, књижевног научника и професора на Санктпетербуршком државном универзитету, добро је познато не само у стручној филолошкој заједници: он је аутор књига и чланака о англоамеричкој књижевности, романа „Голи људи“, „Камера скунк“, „Јесен у твојим џеповима“ и „Не храни и не дирај пеликане“. У својој новој књизи, Андреј Аствацатуров се окреће делима класика 20. века, као и модерних руских писаца. Комбинација озбиљних питања и занимљивог стила излагања, захваљујући којем је Аствацатуров познат као бриљантан предавач, присутна је и у његовим књижевним делима. Виртуозна анализа омогућава да се виде парадокси у наизглед уџбеничким делима англоамеричких модерниста — Хенрија Милера, Ернеста Хемингвеја, Џероума Дејвида Селинџера, Курта Вонегута, Џона Апдајка. А савремени руски аутори се на најнеочекиванији начин испостављају као њихови наследници: у кримићу Романа Сенчина, израња заплет „Трамваја званог жеља“ Тенесија Вилијамса, а хроничар руске дијаспоре, Андреј Иванов, појављује се као руски Хенри Милер. Књига је упућена широком кругу читалаца – и филолозима и онима који би желели да боље разумеју дела светских класика, упознају се са најистакнутијим именима модерне руске књижевности и осете хировиту логику књижевног процеса.