Ана Карењина

„Ана Карењина“ је најбољи роман о жени написан у 19. веку. Идеја о „роману из модерног живота“ пала је Л. Н. Толстоју још 1870. године. „Јуче увече ми је рекао“, забележила је Софија Андрејевна Толстаја у свом дневнику 24. фебруара 1870. године, „да замишља тип жене, удате, из високог друштва, али која је изгубила себе“. Прва поглавља „Ане Карењине“ објављена су 1875. године у часопису „Руски гласник“: Толстој је одлучио да их представи јавности пре него што заврши рукопис у целини. Објављивање романа трајало је три године. Успех је премашио сва очекивања. Како је написао један од Толстојевих савременика, „свако поглавље Ане Карењине подизало је цело друштво на задње ноге, и није било краја оговарању, одушевљењу, трачарењу и свађама, као да се ради о нечему лично блиском свакоме“. Према речима Ф. М. Достојевског, Ана Карењина је импресионирала читаоце „не само свакодневном природом свог садржаја, већ и огромним психолошким развојем људске душе, њеном страшном дубином и снагом“. Роман је објављен са илустрацијама изузетног руског уметника 20. века Александра Самохвалова; публикација садржи чланак професора Санктпетербуршког државног универзитета Андреја Степанова.