Аналитичари. Никомахова етика

Аристотел је један од највећих мислилаца антике, Платонов ученик и учитељ Александра Великог, који је у својим делима генерализовао искуство класичне епохе старогрчке филозофије и имао огроман утицај на развој европске и светске културе, научник-енциклопедиста који је стајао у почетку модерне науке. Аристотел је развио један од првих универзалних модела универзума и холистички систем научних знања који покривају најразличитије области људског живота, изложио низ концепата и увео терминологију која се и данас користи у филозофском лексикону и у великој мери одређује смернице и хоризонте модерног научног мишљења. Публикација обухвата најважније логичке трактате Аристотела, који су чинили Органон (Категорије, прва и друга Аналитика, О тумачењу итд.), као и Никомахову етику, трактат посвећен проблемима морала, у којем филозоф поставља и свеобухватно анализира најважнија питања људског постојања: шта је добро, срећа и правда? Поред тога, књига садржи „Физику“ – фундаментални трактат Аристотела, који служи као својеврсни увод у сва остала природнонаучна дела мислиоца, укључујући и она која данас сврставамо у биологију и психологију. Аристотелова „Физика“ има мало заједничког са науком која се у наше време назива физиком, међутим, овај трактат се и даље сматра једним од највиших достигнућа људске мисли у односу на науку о природи.