Александар Велики, или Романса о Богу

Читалачка публика познаје Мориса Друона пре свега по његовој саги „Проклети краљеви“, која је открила мрачне тајне средњег века, и трилогији „Крај људи“, која говори о закулиси европског друштва у првим деценијама 20. века, о пропадању династије финансијера и индустријалаца. Александра Великог, који је живео тридесет три године, неки свештеници са обе стране Средоземног мора сматрали су сином Зевса-Амона. Египћани су га крунисали круном фараона, а Вавилонци - краљевском тијаром. Јевреји су у њему видели једног од владара света, весника месије. Неки народи Индије отелотворили су његове црте у лику Буде. Стари хришћани сврставали су Александра међу светитеље. Ислам му је доделио место у пантеону својих хероја под именом Искандер. Александрови савременици су се стално питали: „Да ли је он човек или бог?“ Морис Друон је у свом роману покушао да рекреира слику најближег саветника освајача, да реконструише ток мисли фаворита и написао је мемоаре који су могли припадати перу великог владара.