Аларих, краљ Визигота: Пад Рима очима једног варварина

Стигматизовани и искључени из римског друштва, Готи су били брутални „варвари“ који су уништили „цивилизацију“ – или барем тако инсистирају традиционални извештаји о паду Рима. Али ако на то погледате из мало другачијег угла, прича о Готима добија нову боју и неочекивану релевантност. Аларих је одрастао близу реке која је раздвајала готске територије од Римског царства и из прве руке је искусио радости римске имиграционе политике, која је одвајала децу нових имиграната од њихових родитеља. Није добио бенефиције које је вероватно очекивао од војне службе. Римљани су били подељени око тога ко у њиховом царству треба да добије грађанска права. Желели су да ојачају свој глобални утицај, али су били опрезни због губитка римског идентитета – зависили су од стране робе, али нису сматрали странце људима. За разлику од Римљана, који су током Алариховог живота били препуни верског фанатизма, нетолеранције и радикализма, Готи су, као прави хришћани, ценили плурализам и толеранцију. Готи су у историји приказани као застрашујући весници мрачног доба, али су били прави носиоци древних врлина. Тродневно пљачкање које су Аларих и његови Готи извршили над царском престоницом улило је страх у срца моћних, али је то био изазван чин насиља. Живописним језиком и проницљивом историјском анализом, књига Дагласа Бојна приказује сложен и двосмислен утицај Гота на каснију светску историју.