Бајка

Владимир Сорокин је написао нову параболу — дивљу, очаравајућу и немилосрдну. У роману „Бајка“, оживљава мрачна постапокалиптична Русија, где поља смећа постају територија наде, а путовање кроз депонију пут ка светој трансформацији. Свет после катастрофе је бајковито апсурдан, али из његовог паноптикона ничу вечна значења: смрт и поновно рођење, вера и очај, пропадање и нова утопија. Сорокин води читаоца кроз прочишћавајући апсурд: од застрашујуће прозе пропадања до налета милости. „Бајка“ је нови еп о руској свести: злобној и светлој, пониженој и сањарској. Аутор поново конструише будућност као алегоријску ноћну мору, али и даје читаоцу шансу — страшну, али једину могућу.