Последњи Руси виђени у Београду

Случајно пронађен дневник оживљава наслеђе композитора Алексеја Бутакова — тако почиње роман Елене Зелинске „Последњи Руси виђени у Београду“. Бескрајни руски бег доноси први талас емиграната на Балкан. Имају само неколико деценија мирног живота између две катастрофе — од грађанског рата до Другог светског рата. Сваки обрт романа суочава јунаке романа — музичаре, писце, новинаре — са класичним сударањем 20. века: како остати човек у жрвничком камену историје. И свако од њих прави свој избор. Шта остаје када је све изгубљено? Имали су одговор. Сто година касније, други талас баца нове Русе на обале Београда. Какав ће траг оставити у историји овог великог града? Хоће ли моћи да пронађу себе и своје место у новом животу? Како ће се носити са својим избором: између кривице и одговорности, губитака и открића? Ти последњи Руси су нестали. Али сваке вечери завеса се подиже у Београдском позоришту опере и балета. Бисерне нити светлуцају на сунцу у белом граду на обали Охридског језера. А градске улице имају руска имена. То је поента коју је историја ставила на њихову судбину. А наша прича тек почиње...