Мој деда је био трешња

Трешња по имену Феличе засађена је у част рођења ћерке и расла је заједно са њом. И постала је јунак детињских успомена њеног сина: његов друг за игру, место учења и авантуре, симбол континуитета живота. Главни лик ове књиге је деда који својом енергијом, осећајем слободе и способношћу да чује дисање дрвета делује помало „чудно“. И колико год дрво лако дише, аутор књиге се дотиче тема као што су патња и смрт вољених, и искрено верује да „човек не умире све док трешње живе за њега“. „Мој деда је био трешња“ је уврштена на листу изузетних дечјих књига „Беле вране“, коју је саставила Међународна омладинска библиотека у Минхену, награђена је наградама у Италији, Немачкој и Француској, а њена ауторка, Анђела Нанети, номинована је за главну награду у дечјој књижевности - награду Ханс Кристијан Андерсен.