Не пуштај ме

Казуо Ишигуро је рођен у Нагасакију, у Јапану, али се као дете преселио у Велику Британију са породицом. Сањао је да постане музичар. Уместо тога, Ишигуро је освојио Букерову и Нобелову награду за књижевност. Критичари су га често поредили са Владимиром Набоковом — оба аутора су постала класици, али су своја ремек-дела писали на страном језику. „Никад ме не пуштај“ је уврштен на листу 100 најбољих енглеских романа часописа Тајм. Дистопијска Британија на крају 20. века. У интернату, деца одрастају и уче, предодређена да постану донори органа и заврше живот на операционом столу. Кејти, Томи и Рут знају своју судбину, али не покушавају да је промене. Заузети су стварањем дела за мистериозну галерију Мадам. Штете једног од својих вољених чувара, читају, свађају се, заљубљују се и први пут имају секс. Трагају за својим „могућим ја“ — људима чији су клонови. Њихови животи су богати, али кратки. Њихов пут је одређен од рођења. На основу књиге, 2010. године је објављен истоимени филм, у којем глуме Кира Најтли и Ендру Гарфилд. Роман „Никад ме не пуштај“ стоји уз раме са култним дистопијама као што су „Врли нови свет“ Олдоса Хакслија и „Ми“ Јевгенија Замјатина. Такође је лако замислити заплет попут Ишигуровог у ТВ серији „Црно огледало“.