Шредингеров опосум

Шта животиње знају о смрти — и шта нас оне могу научити? Шимпанзе брину о болеснима и оплакују своје преминуле рођаке. Китови убице недељама носе своје мртве младунце са собом, као да не могу да се помире са губитком. Слонови покривају лешеве својих рођака гранама и земљом, изводећи примитивни погребни обред. А опосум, када се суочи са опасношћу, претвара се да је мртав: парализује се, снижава телесну температуру, избацује језик из уста и испушта лешинасти мирис. Попут мачке у Шредингеровом парадоксу, он је истовремено и жив и мртав. Као што показује шпанска филозофкиња Сузана Монсо, животиње не само да разумеју смрт: њихов однос према њој је много разноврснији и изненађујућији него што можемо да замислимо. „Шредингеров опосум“ је природно-научна детективска прича која комбинује филозофску терапију са најновијим сазнањима у етологији и упоредној психологији, и посматрања дивљих животиња са размишљањима о егзистенцијалним питањима. Како доказује шпанска филозофкиња Сузана Монзо, животиње не само да имају идеју о смрти: њихов однос према њој је много разноврснији и изненађујућији него што можемо да замислимо. „Шредингеров опосум“ је детективска прича из природних наука која комбинује филозофску теорију са најновијим сазнањима у етологији и упоредној психологији, и посматрања дивљих животиња са размишљањима о егзистенцијалним питањима.