Адаптација као симптом: Руски класици на постсовјетском платну

Данас, постсовјетска кинематографија има најмање шест адаптација Ане Карењине, четири интерпретације Нежног створења, четири верзије Демона и четири верзије Три сестре. Зашто редитељи тако упорно бирају да снимају иста дела Пушкина, Гогоља, Толстоја, Достојевског и Чехова? Да ли редитељ открива нове семантичке аспекте канонских аутора или се окреће познатим делима, рачунајући на њихово тренутно признање? Којих културних, друштвених и политичких процеса су бројне реинтерпретације класика симптом? Књига Људмиле Федорове нуди систематски преглед постсовјетских адаптација руских класика, најчешће сниманих у последње три деценије. Ауторка показује шта их је тачно у адаптираним текстовима учинило тако популарним након распада комунистичког простора. Људмила Федорова је филолог и стручњак за културолошке студије, професор на Универзитету Џорџтаун (САД).