Модерна жена: Род у руској култури 1890–1930: Колективна монографија

Период од 1890-их до 1930-их у Русији био је време фундаменталних трансформација: од друштвеног и политичког система до естетских смерница у уметности. То је утицало, између осталог, и на друштвени статус жена и на облике њиховог представљања у књижевности. Култура сецесије активно је експериментисала са родним улогама и концептом андрогиније, а број ауторки које су се појавиле почетком 20. века је неупоредив са претходним периодима у историји руске књижевности. Ова колективна монографија фокусира се на прекретницу у историји уметности, када је представљање женског и мушког као нормативних канона успостављеног родног поретка коегзистирало са превазилажењем тих канона и уништавањем овог поретка. Чланци укључени у монографију нуде разматрање руског модернизма у родној димензији која је још увек нова за руску науку; они покрећу питања о феномену женског ауторства, мушком погледу на „женско питање“, трансформацији женских и мушких слика у уметничким делима у контексту променљивих граница родних норми.